Stavi čačkalice na kapke,gledaj do iznemoglosti i ___j

Ono što čete prvo čuti od bilo koga ko će vas učiti dobrom crtanju jeste – Nauči da gledaš!-To vas neće zaobići sigurno, ali je važno da naučite da tumačite i koristite sve što vidite oko sebe. Ovo su neke kockice opažanja koje bi vam bacali pod korake do dobrog puta ka industrijskom dizajniranju.

U životu je opažanje razlika sastavni deo komuniciranja, orijentisanja,vrednovanja i značenja onoga što je viđeno. Opažanje razlika u vizuelnoj realnosti možemo glupisati u 3 velike i povezane celine. To su pojmovi o značenju jednako,nejednako,slično, kao i količina,veličina,boja. Oni zaista imaju dugotrajnu istoriju.

Jednako će vas vući ka poređenju dveju vrednosti on je modul u stvaranju određenih odnosa. Nekada smo delovima tela merili nešto, kao i npr finoću papira. Nejednako kao pojam u vizuelnoj kulturi, dobijalo je značaj i vezivalo se za reč asimetrično ( stari trik za privlačenje pažnje). Oblici koji su činioci pojma nejednako dovode se u vezu s pojmom amorfno ono što nema obeležja pravilnosti kao oblik i entropija, ono što teži raspadanju. Zato je slično kao nešto što povezuje jednako i nejednako. Čist primer u nadrealizmu, ili kod kombinovanja makro i mikro forma. Kontrast,njemu ćemo pripisati stepan jasnoće viđenja određenog oblika i prostora. Ovo je neka vrsta vizuelnog stanja i značenja. Kada jedan dizajner u sred konkavnih linija dodaje konveksnu formu. Kontrast se definiše i kao –bljesak-osvetljene forme na kojoj kao da je naglo zaustavljena svetlost tako da je nastalo -okamenjeno- stanje osvetljenog. I tada dobijamo utisak trodimenzionalne forme. Ovo je možda jedan od najukusnijih alata koji industrijski dizajneri koriste u razrađenim skicama a neizostavno u prezentacijama proizvoda.Kontrast sugeriše i dinamiku. Eto helenizam je dobar primer, kao i evropski barok (senka, svetlost) Karavađo,  Žorža de la Turai naravno Bauhaus.

Boja kao kontrast je neminovan pojam (kontrast čistih boja spektra). Najveći je između osnovnih boja-crvene, žute, plave a manji kod izvedenih-narandžaste, zelena, ljubičaste. Kontrast svestlo-tamno ( crna,siva,bela ); kontrast toplo-hladno( žuta-plava,crvena-ljubičasta); kontrast komplementarnosti između svake dve boje koje imaju uzajamno dejstvo. E tu pazimo jer one menjaju tonalitet.Žuta i crvena,tada žuta dobija zeleni ton a crvena biva hladnija.Sve su ovo trikovi koje u neznanju mogu biti zamke. Kako li se pojavi neki refleks koji nismo očekivali?

Kontrast kvaliteta (odnos čiste i mutne ). Čista sa mešanjem belom, crnom gubisvojstva. Takođe ako je mašamo sa komplematnarnim imamo zamućenje. Ali to su efekti koji mogu da nam pomognu u isticanju ili gašenju čistine. Izuzetno važno pravilo kada prikazujemo prostor ili odnos planova u enterijeru. Kontrast kvaliteta proističe iz različite veličine površina obojenih suprotnim bojama. Da bi postigli ravnotežu boja tako imamo njihove vrednosti svetlosnih efekata. Svima je poznata Geteova skala žuta (9) narandžasta (8)crvena (6) plava (4) zelena (6).Tražimo ravnotežu, jednostavno je npr. površina obojena lj ubičastom treba da bude 3 puta veća od površine koja je obojena žutom. I tako ređajući pojmove, treba nam prostor, a zato nam je prilepljena reč kompozicija. Ona je upravo sastav, ili sastavljanje delova, umetnička obrada ideje u skladu da zahtevima materijala i sredstava. Oblikovanje  kao jedinstvo sa industrijskim dizajnom je nezamislivo bez dobre kompozocije. To je dejstvo mase iznutra kao samog materijala  koji se ispoljava vizuelnom ubedljivošću realnom količinom dve mase. S druge strane imamo i pojam unutrašnje što nam često izmiče iz vizuelnog polja. Znamo da postoji ali ga ne vidimo. Zato često industrijski dizajneri imaju  zadatke-obući dati oblik. Sa time ćete se sustresti na vežbama ali u realnosti se dobro zna da je izuzetno važno da znate unutrašnje mehanizme proivoda. Ali osnovnu smisao neke kompozicije sagleda se na osnovu toga koliko su i kako elementi kompozicije prevazišli slučajnost i u kojoj meri je ostvaren odnos pokazuje na prepoznatljiv vam stil ( ako je delo poznato ) i na obeležja vremena.

Minimal-art se bavi problemom  minimalnog iskaza. Ako imamo jedan element u prostoru, ali kompozicija mora sadržati dva do tri elemenata. Mogu reći da elementi koji čine kompoziciju su : linija, oblik, dimenzija, stanje površine, stepen osvetljenosti ili valer boja. To su neki od elemenata koje čim vidimo beli papir ili monitor nasumično ili definisano raspoređujemo,dovodimo ih u sukob, pravimo alternaciju, preklapljanje providnih materijala, čistih i stvaramo proizvode. Ko u ovom bubnju potegne za dobitnim lopticama možda se i obogati… I zato se navodi -da bi dizajner odgovorio zahtevima vremena, osim neophodnog dara taj poziv mora imati znanja  iz raznih oblasti (vipedisciplinarnih). Ja bih ovome dodala i višediciplinovanih, pripremi se na armiju olovaka i papira i napadaj. Vladaj linijom koja jeste stvar za sebe, daj joj trajanje, masu, susretni ih materijalizuj i unesi energizovanu zonu da bi dobio konturu nekog oblika. Kao što je u prirodi važan karakter tako je i među oblicima važno indetifikovati karakter oblika. Pa tako imamo u vizuelnoj kulturi žensjolike obeležje oformljenosti krivom linijom i površinom. Takvoj formi i odgovaraju manje dimenzije površina je glatka i topli tonovi. Muškolika obeležja bi imala oformljenost pravom linijom, ravnim pločama, veće dimenzije, ugaoni sklop. Kada spominjemo oblike pazimo na njihov akcenat a to je iluzija oblika i stvaran oblik. Svako predstavljanje 3d oblika i prostora u 2d ramu je svojstvena iluzija o tim oblicima i tom prostoru. Jedan od važnih činilaca  vizuelne iluzije su dimenzije onoga što je predstavljeno. U nefiguralnoj umetnosti nema prepoznatljivih objekata nema planova prema dubini pa su svi vizuelni činioci u prednjem planu  stvoreni odjednom. Pa je ona trenutno nastala.Treći vid vizuelizacije postiže  se tretiranjem pojedinačnog oblika nezavisno od vrste i veličine prostora. Pogotovu dobar primer je pokret kod nečega što je uglavnom statično.

Sve ovo su male čačkalice koje drže potporu da bi industrijski dizajneri držali svoje projekte. Njih ima puno, na primer ( materijali, teksture, valeri, tonovi, kontrast, značenje, boja, ritam, pokret, simetrija, ravnoteža, funkcija, antropometrija, mehanika ). Ali to u narednom tekstu  jedne vetrenjačine radionice. I tako od vetrenjače nastali su vodeni točkovi, a od njih turbina i gomila proizvoda. Neke vetrenjače su se cele okretale i sve to da bi imale dovoljno energije, rešenja su tu da se pronađu.

Autor teksta: Jelena Smiljanić