Kako je Džo postao opasan lik kreativnog podzemlja, je vrlo interesantna i poučna priča. Svaka sličnost sa karakterima iz stvarnog sveta je sasvim slučajna. Ko se prepoznao, sam je kriv. Moralna strana priče nije nešto što bi trebalo da vas opterećuje, jer biznis je biznis i u njemu je sve dozvoljeno. Uspevaju samo oni koji gaze preko mrtvih a pri tome su manekeni za gumene čizme, dve muve jednim udarcem …

A sad priča:

London, sumorni dani sa kišom i maglom nižu se jedan za drugim i  kao veliko i teško breme pritiskaju građane Londona koji taj devetnaesti vek pokušavaju nekako da iznesu na svojim leđima. Gomila ljudi na malom prostoru, voda, pacovi, konji i konjske zaprege, košnica koja odiše vlagom i vonjom. Konjske zaprege, iako tada glavno prevozno sredstvo unutar grada, imaju nedostatak. Konje. Oni sami po sebi nisu nedostatak jer su neophodna snaga. Ali kenjaju. Da dragi prijatelji konji su životinje koje kenjaju, koliko to god čudno zvučalo. E pa sad zamislite iste te potištene građane Londona koji pokušavaju negde da stignu a da pri tome ne ugaze u balegu na putu od tačke A do tačke B.  Džentlmen koji ulazi na bal sa vonjom balege, nije baš fensi slika. U celoj toj priči, pojavljuje se naš u neku ruku super heroj Džo. Obični čovek, sa idejom. Džo nije znao šta je to biznis plan, Džo nije nosio beli šal i providne naočare i ne Džo nije bio in. Ali je građane Londona oslobodio balege. Kako?

Biznis plan

Džo je sakupljao balegu po Londonu. Gomilao je na određenoj lokaciji do postizanja kritične mase. Oslobiodio je ulice vonja, džentlmene neprijatnosti a London svojevrsne traume. Van grada je prodavao istu to balegu engleskim seljacima, koji su je koristili kao đubrivo na svojim njivama.

Dakle, ako pogledamo ukratko : Džo je zadvoljan što se bavi sranjem, zadovoljan je jer to isto sranje prodaje i uzima dobar keš, isti taj keš daju mu seljaci koji su zadovoljni jer kupuju sranje od Džo-a, a građani Londona su presrećni jer se više ne dave u sranju. Realno, glavna sirovina je sranje, a opet svi su srećni zbog toga.

Ako napravimo paralelu sa kreativnim biznisom dizajn agencija, vrlo lako možete da uočite određene aktere i osnovni biznis model po kome funkcionišu.

Džo je bio bogat, ali su ga zvali “Govnar”.